Saznanja o sposobnosti pčela da se „podmlade“ mogla bi da pomognu u borbi protiv demencije kod ljudi…
Naučnici sa Državnog univerziteta u Arizoni otkrili su da starije pčele uspešno obrću proces starenja mozga kada preuzmu na sebe brigu o larvama, koja je inače uobičajena za mlađe pčele. Dok su trenutna istraživanja ljudske demencije fokusirana na otkrivanje novih lekova koji će ublažiti ovu posledicu starenja, istraživači sugerišu da bi promene u društvenim aktivnostima mogle da učine mnogo za popravljanje moždanih funkcija starih ljudi.
U studiji koja je objavljena u naučnom časopisu Experimental Gerontology, tim naučnika sa Univerziteta u Arizoni i norveškog Univerziteta za nauku, predvođen profesorom Gro Amdamom, predstavio je otkrića koja pokazuju da kada se starim pčelama povere poslovi u okviru košnice, to uzrokuje promene u molekularnoj strukturi njihovog mozga.
„Znamo iz prethodnih istraživanja da kada pčele ostanu u košnici i brinu o larvama, njihove moždane funkcije ostaju nepromenjene dokle god ih posmatramo“, kaže Amdam. „Ipak, posle perioda sazrevanja, mlade pčele odleću u potragu za hranom i proces starenja počinje da se odvija veoma brzo. Posle samo dve nedelje, odrasle pčele imaju istrošena krila, telo bez dlaka i što je najznačajnije, gube moždane funkcije – koje se u osnovi mere njihovom sposobnošću da uče nove stvari. Želeli smo da saznamo više on ovom procesu starenje pa smo se zapitali Šta bi se dogodilo kada bismo odrasle pčele ponovo zaposlili da brinu o larvama?“
Tokom eksperimenata, naučnici su uklonili sve mlade pčele iz košnice – ostavivši samo kraljicu i bebe. Kada su se starije pčele vratile u košnicu, aktivnosti su se smanjile tokom nekoliko dana. Onda su se neke od njih vratile potrazi za hranom, dok su druge ostale da brinu o košnici i larvama. Istraživači su otkrili da je posle deset dana, oko 50 odsto starih pčela koje su se bavile negom potomaka, značajno popravilo svoje sposobnosti da uče nove stvari.
Amdamov internacionalni tim nije samo uočio obnavljanje sposobnosti učenja, već su otkrili i promene u proteinima u mozgu pčele. Kada su uporedili mozgove pčela koje su se „podmladile“ i onih koje nisu, primetili su da su se dva proteina značajno izmenila. Otkrili su Prx6, protein za koji se zna da kod ljudi može da pomogne u zaštiti od demencije – čak i bolesti poput Alchajmera – a pronašli su, takođe, još jedan protein čija je funkcija zaštita drugih proteina od oštećena kada su mozak i druga tkiva izložena stresu na nivou ćelije.
Naučnici su generalno veoma zainteresovani za stvaranje leka koji bi mogao da pomogne ljudima da očuvaju moždane funkcije, ali pred njima je gotovo 30 godina istraživanja i testova.
„Možda su društvene intervencije – promena u načinu na koji se odnosimo prema okolini – nešto što možemo da učinimo već danas da bi naš mozak ostao mlad“, kaže Amdam. „S obzirom na to da su proteini koji postoje kod ljudi isti ti koje imaju i pčele, oni bi mogli spontano da odgovore na specifična socijalna iskustva.“
Amdam ističe da su neophodna dalja istraživanja na sisarima, kao što su pacovi, kao bi se ispitalo da li iste molekularne promene mogu da se dogode i kod ljudi.
Izvor: nationalgeographic.rs
Naučnici sa Državnog univerziteta u Arizoni otkrili su da starije pčele uspešno obrću proces starenja mozga kada preuzmu na sebe brigu o larvama, koja je inače uobičajena za mlađe pčele. Dok su trenutna istraživanja ljudske demencije fokusirana na otkrivanje novih lekova koji će ublažiti ovu posledicu starenja, istraživači sugerišu da bi promene u društvenim aktivnostima mogle da učine mnogo za popravljanje moždanih funkcija starih ljudi.
U studiji koja je objavljena u naučnom časopisu Experimental Gerontology, tim naučnika sa Univerziteta u Arizoni i norveškog Univerziteta za nauku, predvođen profesorom Gro Amdamom, predstavio je otkrića koja pokazuju da kada se starim pčelama povere poslovi u okviru košnice, to uzrokuje promene u molekularnoj strukturi njihovog mozga.
„Znamo iz prethodnih istraživanja da kada pčele ostanu u košnici i brinu o larvama, njihove moždane funkcije ostaju nepromenjene dokle god ih posmatramo“, kaže Amdam. „Ipak, posle perioda sazrevanja, mlade pčele odleću u potragu za hranom i proces starenja počinje da se odvija veoma brzo. Posle samo dve nedelje, odrasle pčele imaju istrošena krila, telo bez dlaka i što je najznačajnije, gube moždane funkcije – koje se u osnovi mere njihovom sposobnošću da uče nove stvari. Želeli smo da saznamo više on ovom procesu starenje pa smo se zapitali Šta bi se dogodilo kada bismo odrasle pčele ponovo zaposlili da brinu o larvama?“
Tokom eksperimenata, naučnici su uklonili sve mlade pčele iz košnice – ostavivši samo kraljicu i bebe. Kada su se starije pčele vratile u košnicu, aktivnosti su se smanjile tokom nekoliko dana. Onda su se neke od njih vratile potrazi za hranom, dok su druge ostale da brinu o košnici i larvama. Istraživači su otkrili da je posle deset dana, oko 50 odsto starih pčela koje su se bavile negom potomaka, značajno popravilo svoje sposobnosti da uče nove stvari.
Amdamov internacionalni tim nije samo uočio obnavljanje sposobnosti učenja, već su otkrili i promene u proteinima u mozgu pčele. Kada su uporedili mozgove pčela koje su se „podmladile“ i onih koje nisu, primetili su da su se dva proteina značajno izmenila. Otkrili su Prx6, protein za koji se zna da kod ljudi može da pomogne u zaštiti od demencije – čak i bolesti poput Alchajmera – a pronašli su, takođe, još jedan protein čija je funkcija zaštita drugih proteina od oštećena kada su mozak i druga tkiva izložena stresu na nivou ćelije.
Naučnici su generalno veoma zainteresovani za stvaranje leka koji bi mogao da pomogne ljudima da očuvaju moždane funkcije, ali pred njima je gotovo 30 godina istraživanja i testova.
„Možda su društvene intervencije – promena u načinu na koji se odnosimo prema okolini – nešto što možemo da učinimo već danas da bi naš mozak ostao mlad“, kaže Amdam. „S obzirom na to da su proteini koji postoje kod ljudi isti ti koje imaju i pčele, oni bi mogli spontano da odgovore na specifična socijalna iskustva.“
Amdam ističe da su neophodna dalja istraživanja na sisarima, kao što su pacovi, kao bi se ispitalo da li iste molekularne promene mogu da se dogode i kod ljudi.
Izvor: nationalgeographic.rs
RSS Feed
